Bojan Boljanac
Moj umetnički život počinje 1997. godine kada sam upisao časove harmonike kod, sada već bivšeg direktora Doma kulture, Boljanac Sorina.
To je trajalo vrlo kratko zbog toga što se nisam pronašao kao harmonikaš i već 1999. godine upisujem Muzičku Školu “Jovan Bandur” u Pančevu odsek za saksofon. U tom periodu sam uporedo pohađao i nižu muzičku i osnovnu školu da bih 2003. godine upisao srednju muzičku i mašinsku školu u Pančevu. Zbog prevelikih obaveza u dve škole odlučio sam da u drugoj godini napustim mašinsku školu da bih se posvetio muzici. To je jednostavno ljubav prema umetnosti i prema instrumentu. U istom periodu, tačnije u osmom razredu osnovne škole, otkrio sam Gheorghea Zamfira, legendu rumunske muzike i božanstvenog izvođača na panovoj fruli, ali budući da kod nas nije postojala mogućnost da se kupi panova frula i nije bilo nikog ko bi mi objasnio tehniku sviranja zadovoljio sam se samo slušanjem njegove muzike. Tada sam još počeo da slušam i Boru Dugića, našeg virtuoza na fruli, i rodila se ljubav prema još jednom instrumentu, tačnije fruli. Frulu sam tada najviše svirao u srednjovekovnom ansamblu Wekant.
Po završetku srednje škole, 2008. godine, već sam bio aktivan u narodnom orkestru iz Banatskog Novog Sela i dobio sam ponudu da sviram u novooformljenom orkestru Banatska rapsodija što sam oberučke prihvatio. U tom orkestru sam svirao frulu i konačno sam došao u dodir sa panovom frulom. Sada kao već formiran muzičar mogao sam sam da naučim tehniku sviranja, i korak po korak, izuzetnim radom savladao sam sviranje na ovom spesifičnom instrumentu, naravno moje učenje traje i dan danas jer čovek se uči dok je živ.Iste godineupisujem i Fakultet humanističkih nauka, odeljenje za filologiju – katedra za engleski jezik i književnost koji završavam 2014. godine.
Uprkos fakultetskim obavezama, navelikim Rumunskim festivalima redovno sam nastupao kao solista ali i sa orkestrom iz Banatskog Novog Sela. Kao solista dobitnik sam velikog broja nagrada na istim festivalima od toga 3 puta sam dobio prvo mesto, a sa orkestrom smo već godinama među prvima. Opet to je sve zasluga truda i ulaganja u sebe i mnogih odricanja. Što se tiče narodnog orkestra iz Banatskog Novog Sela, u kojem sam i dalje član, nastupali smo u Srbiji kao i u dijaspori. Sarađujemo sa Slovenijom, Italijom, Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom, Rumunijom, Kanadom, Amerikom… Važno je napomenuti da smo jedini seoski orkestar na Evropskoj smotri Srpskog folklora koja se svake godine održava u drugom gradu i državi, gde smo pokazali zavidan nivo.
Kao novopostavljenom v.d. direktoru Doma kuture “3. oktobar” Banatsko Novo Selo dat je zadatak da održavam visok nivo svih sekcija u Domu, a kao neko ko je odrastao u istom, poznati su mi problemi sa kojima se susreću amateri i saradnici Doma. Moja osnovna misija je da obezbedim neophodne uslove za rad svih grupa i sekcija, a kako nam velika koncertna sala nije u funkciji tako je i teret veći. Trudim se da završim salu jer ona je, da kažemo, uslov da balet, folklor i orkestar funkcionišu još bolje, i da nesmetano možemo prikazati stanovnicima Banatskog Novog Sela sve ono što smo naučili.
Otvorili smolikovnu sekciju gde ćemo akcenat staviti na decu ali svi koji bi hteli da nauče ili već znaju da slikaju i crtaju su dobrodošli. Cilj sekcije je da kroz maštu prikažete vaša osećanja, da naučimo decu da se kreativno izražavaju, da shvate da postoji nešto bolje od mobilnog telefona ili tableta. Planiram otvaranje novih sekcija u Domu tipa muzičke i dramske radionice.
Na kraju moram da dodam da rad, odricanje i verovanje u sebe donosi rezultate, ako date 100 posto vratiće vam se duplo. Misli globalno radi lokalno, to je misao kojom se vodim.